ISO 14064-1 Specifikacija sa uputstvom na nivou organizacije za kvantifikaciju i izveštavanje o emisijama i uklanjanju gasova staklene bašte

ISO 14064-1 Specifikacija sa uputstvom na nivou organizacije za kvantifikaciju i izveštavanje o emisijama i uklanjanju gasova staklene bašte

 

Standardi ISO 14060 obezbeđuje jasnoću i doslednost za kvantifikaciju, praćenje, izveštavanje i validaciju ili verifikaciju emisija i uklanjanja stakleničkih gasova kako bi se podržao održivi razvoj kroz ekonomiju sa niskim sadržajem ugljenika i od koristi organizacijama, predlagačima projekata i zainteresovanim stranama širom sveta.

Upotreba standarda ISO 14060:

  • poboljšava ekološki integritet kvantifikacije emisije gasova staklene bašte;
  • povećava kredibilitet, doslednost i transparentnost kvantifikacije, praćenja, izveštavanja, verifikacije i validacije emisije gasova staklene bašte;
  • olakšava razvoj i implementaciju strategija i planova upravljanja gasovima sa efektom staklene bašte;
  • olakšava razvoj i sprovođenje mera za ublažavanje uticaja putem smanjenja emisija ili poboljšanja uklanjanja;
  • olakšava mogućnost praćenja performansi i napretka u smanjenju emisija gasova staklene bašte i/ili povećanja uklanjanja emisije gasova staklene bašte

Primene standarda ISO 14060 obuhvataju:

  • korporativne odluke, kao što je identifikovanje mogućnosti za smanjenje emisija i povećanje profitabilnosti smanjenjem potrošnje energije;
  • upravljanje rizicima i mogućnostima, kao što su rizici vezani za klimu, uključujući finansijske, regulatorne, lanac snabdevanja, proizvode i kupce, sudske sporove, reputacione rizike i mogućnosti za poslovanje (npr. novo tržište, novi poslovni model);
  • dobrovoljne inicijative, kao što je učešće u dobrovoljnim registrima emisije gasova staklene bašte ili inicijative za izveštavanje o održivosti;
  • tržišta emisije gasova staklene bašte, kao što su kupovina i prodaja dozvola ili kredita za emisije gasova staklene bašte;
  • regulatorni/vladini programi emisije gasova staklene bašte, kao što su krediti za ranu akciju, sporazumi ili nacionalne i lokalne inicijative za izveštavanje.

Ovaj dokument utvrđuje principe i zahteve na nivou organizacije za kvantifikaciju i izveštavanje o emisijama i uklanjanju emisije gasova staklene bašte. Uključuje zahteve za dizajn, razvoj, upravljanje, izveštavanje i verifikaciju inventara emisije gasova staklene bašte organizacije.

Gasni sastojak atmosfere sa efektom staklene bašte, prirodni i antropogeni, koji apsorbuje i emituje zračenje na određenim talasnim dužinama u okviru spektra infracrvenog zračenja koje emituju Zemljina površina, atmosfera i oblaci.

Vodena para i ozon su antropogeni kao i prirodni gasovi staklene bašte, ali nisu uključeni kao priznati gasovi staklene bašte zbog poteškoća, u većini slučajeva, u izolovanju komponente globalnog zagrevanja izazvane ljudskim dejstvima koja se može pripisati njihovom prisustvu u atmosferi.

Principi

Primena principa je fundamentalna da bi se osiguralo da informacije u vezi sa emisijama gasova staklene bašte budu istinite i poštene.

Relevantnost

Izaberite izvore emisijama gasova staklene bašte, ponore emisijama gasova staklene bašte, rezervoare emisijama gasova staklene bašte, podatke i metodologije koje odgovaraju potrebama nameravanog korisnika.

Kompletnost

Uključuje sve relevantne emisije gasova staklene bašte i uklanjanja.

Konzistentnost

Omogućite smislena poređenja u informacijama koje se odnose na emisije gasova staklene bašte.

Tačnost

Smanjite pristrasnost i neizvesnost koliko je to praktično.

Transparentnost

Objavite dovoljno i odgovarajuće informacije u vezi sa gasovima sa efektom staklene bašte kako biste korisnicima omogućili da donose odluke sa razumnim poverenjem.

Granice inventara emisije gasova staklene bašte

Organizacija će definisati svoje organizacione granice. Organizacija može da se sastoji od jednog ili više objekata. Emisije ili uklanjanja gasova staklene bašte na nivou postrojenja mogu se proizvoditi iz jednog ili više izvora ili ponora staklene bašte. Organizacija će konsolidovati svoje emisije i uklanjanje gasova staklene bašte na nivou postrojenja jednim od sledećih pristupa:

  • kontrola: organizacija vodi računa o svim emisijama staklene bašte i/ili uklanjanju iz postrojenja nad kojima ima finansijsku ili operativnu kontrolu;
  • udeo u kapitalu: organizacija obračunava svoj deo emisija i/ili uklanjanja gasova staklene bašte iz odgovarajućih postrojenja.

Granice izveštavanja

Organizacija će uspostaviti i dokumentovati svoje granice izveštavanja, uključujući identifikaciju direktnih i indirektnih emisija stakleničkih plinova i uklanjanja povezanih sa operacijama organizacije. Organizacija će kvantifikovati direktne emisije gasova staklene bašte odvojeno za CO2, CH₄, N₂O, NF₃, SF₆ i druge odgovarajuće grupe gasova staklene bašte (HFC, PFC, itd.) u tonama CO₂e. Organizacija treba da kvantifikuje uklanjanje gasova staklene bašte.

Indirektne emisije gasova staklene bašte

Organizacija će primeniti i dokumentovati proces da odredi koje indirektne emisije treba da uključi u svoj inventar emisije gasova staklene bašte. Kao deo ovog procesa, organizacija će definisati i objasniti sopstvene unapred određene kriterijume za značaj indirektnih emisija, s obzirom na nameravanu upotrebu inventara emisije gasova staklene bašte. Kakva god da je namena, kriterijumi ne bi trebalo da se koriste za isključivanje značajnih količina indirektnih emisija ili izbegavanje obaveza usaglašenosti. Koristeći te kriterijume, organizacija će identifikovati i proceniti svoje indirektne emisije gasove staklene bašte, kako bi izabrala one značajne. Organizacija će kvantifikovati i prijaviti ove značajne emisije. Isključenja značajnih indirektnih emisija moraju biti opravdana. Kriterijumi za procenu značaja mogu uključiti magnitudu/volumen emisija, nivo uticaja na izvore/ponore, pristup informacijama i nivo tačnosti povezanih podataka (složenost organizacije i monitoringa). Može se koristiti procena rizika ili druge procedure (npr. zahtevi kupaca , regulatorni zahtevi, zabrinutost zainteresovanih strana, obim poslovanja, itd.)

Kategorije inventara gasova staklene bašte

Emisije gasova staklene bašte će se agregirati u sledeće kategorije na nivou organizacije:

  • direktne emisije gasova staklene bašte i uklanjanje;
  • indirektne emisije gasova staklene bašte iz uvozne energije;
  • indirektne emisije gasova staklene bašte iz transporta;
  • indirektne emisije gasova staklene baste iz proizvoda koje koristi organizacija;
  • indirektne emisije gasova staklene bašte povezane sa upotrebom proizvoda iz organizacije;
  • indirektne emisije gasova staklene bašte iz drugih izvora.

ISO standardi drastično poboljšavaju kvalitet proizvoda koje pravi sama organizacija, odnosno kvalitet usluga koje pruža sama organizacija i zbog toga smo vam predstavljili Standard ISO 14064-1.

Uvođenje ISO Standarda sastoji se iz dva koraka:

  • Implementacija ISO Standarda (priprema za sertifikaciju) i
  • Sertifikacija ISO Standarda.

Implementacija ISO Standarda

Prvi deo je mnogo duži i teži i zahteva ozbiljan rad na pripremi same organizacije i usklađivanja poslovanja prema zahtevima ISO Standarda. Ovaj deo se ogleda u pripremi dokumentacije i obuci zaposlenih na osnovu zahteva samog standarda. Pravi se sledeća dokumentacija: poslovnik, misija, vizija, politika, procedure, radna uputstva (instrukcije), zapisi i ostale dokumentovane informacije koje treba da zadovolje tražene zahteve, odnosno potrebne uslove za implementaciju i sertifikaciju za ISO Standarde. Kada se priprema za uvođenje ISO Standarda uspešno završi od strane konsultanta (eksperta) za ISO standarde, onda dolazi na red sama sertifikacija.

Sertifikacija ISO Standarda

Sertifikaciju za ISO Standarda sprovode sertifikacione kuće koja proveravaju procedure i ostale dokumentovane informacije nastale u pripremnom periodu i daju svoju konačnu odluku o primeni zahteva standarda. Sertifikaciona kuća šalje u proveru svoje eksperte, poznatije kao Auditore (proveravače). Njihov zadatak je da izvrše sertifikacionu proveru kako bi utvrdili stepen usklađenosti sa zahtevima standarda. Na osnovu njihovog izveštaja i nalaza otkrivenih tokom provere, rukovodstvu organizacije daje konačna ocena o sertifikaciji. Ako je organizacija zadovoljila i uspešno prošla sertifikacionu proveru, onda dobija zvaničan sertifikat odobren od strane akreditovanog sertifikacionog tela.