ISO 14067 Gasovi staklene bašte — Karbonski otisak proizvoda — Zahtevi i smernice za kvantifikaciju i komunikaciju

ISO 14067 Gasovi staklene bašte — Karbonski otisak proizvoda — Zahtevi i smernice za kvantifikaciju i komunikaciju

ISO 14067 definiše principe, zahteve i smernice za kvantifikaciju karbonskog otiska proizvoda. Cilj ISO 14067 je da kvantifikuje emisije gasova staklene bašte povezane sa fazama životnog ciklusa proizvoda, počevši od ekstrakcije resursa i nabavke sirovina i proširujući se kroz faze proizvodnje, upotrebe i kraja životnog veka proizvoda.

Korisnici, potrošači i zainteresovane strane sve više brinu o uticaju na životnu sredinu aktivnosti, proizvoda i usluga koje koriste. To može da bude izazov, ali je takođe i prilika. Verifikacija karbonskog otiska omogućava vam da pokažete svoju odgovornost prema životnoj sredini, da se istaknete u odnosu na konkurenciju i sadašnjim i potencijalnim korisnicima pokažete dokaz svoje privrženosti.

Trenutno ne postoji veći globalni problem koji, dugoročno, značajno utiče na život čoveka na Zemlji, pa čak i na njegovu egzistenciju, od klimatskih promena. Uprkos višedecenijskim pokušajima da se skrene pažnja na ovu problematiku i mnogobrojnim merama koje su tokom godina razvijane i primenjivane, cilj od 1.5°C zagrevanja u odnosu na predindustrijski nivo je, po mnogima, već premašen. Karbonski otisak proizvoda odražava potencijalni efekat na globalnu ravnotežu energije tokom vremena koja potiče od sume emisija i uklanjanja gasova sa efektom staklene bašte proizvodnih sistema, izraženih kao CO2e, koji su povezani sa nabavkom sirovina, projektovanjem, proizvodnjom, transportom / isporukom, upotrebom i end- of- life tretmanom.

Naša organizacija može da analizom karbonskog otiska putem zadovoljavanja standarda u razvoju ISO 14067 pokaže svoju posvećenost smanjivanju uticaja njenih svakodnevnih aktivnosti na životnu sredinu.

Indirektna promena korišćenja zemljišta (iLUC) treba da se uzme u obzir u studijama karbonskog otiska (CFP), kada postoji međunarodno dogovorena procedura. Svi izbori i pretpostavke moraju biti opravdani i dokumentovani.

Kada se CO2 skladišti kao ugljenik u robi određeno vreme, ovo skladište ugljenika treba da se tretira u skladu sa metodologijom definisanom u ISO 14067.

Karbonski otisak je merilo koje predstavlja emisije gasova sa efektom staklene bašte svakog pojedinca na godišnjem nivou i omogućava nam da proverimo koliki je naš lični uticaj na klimatske promene. Kada smo svesni svog uticaja, potrebno je da razmišljamo kako možemo da ga smanjimo, a na internetu je danas moguće pronaći pregršt saveta i alata koji nam mogu pomoći u tome. Jedan od njih je i kalkulator kojim svako od nas može da izračuna sopstvene emisije. Ukoliko bi svako na osnovu izmerenih rezultata smanjio svoj karbonski otisak, smatra se da bismo na taj način ublažili klimatske promene i usporili zagrevanje planete.

ISO standardi drastično poboljšavaju kvalitet proizvoda koje pravi sama organizacija, odnosno kvalitet usluga koje pruža sama organizacija i zbog toga smo vam predstavljili Standard ISO 14067.

Uvođenje ISO Standarda sastoji se iz dva koraka:

• Implementacija ISO Standarda (priprema za sertifikaciju) i
• Sertifikacija ISO Standarda.

Implementacija ISO Standarda

Prvi deo je mnogo duži i teži i zahteva ozbiljan rad na pripremi same organizacije i usklađivanja poslovanja prema zahtevima ISO Standarda. Ovaj deo se ogleda u pripremi dokumentacije i obuci zaposlenih na osnovu zahteva samog standarda. Pravi se sledeća dokumentacija: poslovnik, misija, vizija, politika, procedure, radna uputstva (instrukcije), zapisi i ostale dokumentovane informacije koje treba da zadovolje tražene zahteve, odnosno potrebne uslove za implementaciju i sertifikaciju za ISO Standarde. Kada se priprema za uvođenje ISO Standarda uspešno završi od strane konsultanta (eksperta) za ISO standarde, onda dolazi na red sama sertifikacija.

Sertifikacija ISO Standarda

Sertifikaciju za ISO Standarda sprovode sertifikacione kuće koja proveravaju procedure i ostale dokumentovane informacije nastale u pripremnom periodu i daju svoju konačnu odluku o primeni zahteva standarda. Sertifikaciona kuća šalje u proveru svoje eksperte, poznatije kao Auditore (proveravače). Njihov zadatak je da izvrše sertifikacionu proveru kako bi utvrdili stepen usklađenosti sa zahtevima standarda. Na osnovu njihovog izveštaja i nalaza otkrivenih tokom provere, rukovodstvu organizacije daje konačna ocena o sertifikaciji. Ako je organizacija zadovoljila i uspešno prošla sertifikacionu proveru, onda dobija zvaničan sertifikat odobren od strane akreditovanog sertifikacionog tela.